Kriza pisanih medija i pomoć države

(Vreme, 05.03.2009)

Prvo je predsednik Francuske Nikola Sarkozi, još s kraja proleća prošle godine, konstatovao da je kriza štampanih medija dostigla zabrinjavajuće razmere i da je to štetno za naciju. Predsednik, za koga se, inače, u francuskim novinama uglavnom smatralo da nije blagonaklon prema štampi, pokrenuo je inicijativu za podrobnije ispitivanje stanja u francuskim pisanim medijima i eventualnih mera za njihovo ozdravljenje. U međuvremenu je izbila svetska finansijska i ekonomska kriza što je stanje u medijima dodatno pogoršalo.

Onda je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i komunikacija, koje je nadležno za medije, osnovana jedna ad hoc grupa, koja se zapravo sastoji od četiri tematske radne grupe – 1. novinarska profesija (budućnost, obuka, etički kodeks); 2. industrijski proces (štampanje, distribucija i prodaja, oglašavanje); 3. štampa i internet (internet modeli za tradicionalne medije, sloboda prenošenja informacija, aktivna publika), 4. štampa i društvo (mladi i štampa, poverenje u novinare, razvoj informativno-političkih pisanih medija od opšteg interesa) – pod zajedničkim nazivom "Opšte stanje pisanih medija" ("Les Etats generaux de la presse ecrite"). Obratite pažnju na izraz "pisani", koji obuhvata i internet, jer su mediji na engleskom jeziku vesti o ovome prenosili striktno upotrebljavajući termin "štampani" (print) mediji – dajući prednost, istina preovlađujućoj, priči o štampanim medijima. A posebno vam skrećemo pažnju na tzv. grupu "medija od političkog i opšteg značaja" (IPG – "Presse d’interet politique et generale") na koje se u stvari sve i odnosi.

Četiri radne grupe (u čijem radu je učestvovalo preko 140 predstavnika izdavača, novinara, štampara, distributera, kao i asocijacija pomenutih, zatim strukovnih sindikata, univerzitetskih profesora i medijskih stručnjaka) utvrdile su kroz okrugle stolove i javnu raspravu tokom poslednja tri meseca 2008. crnu sliku pisanih medija u Francuskoj i dali više od 90 predloga mera za prevazilaženje krize u tzv. Zelenoj knjizi ("Livre vert"), koja je obnarodovana i dostavljena predsedniku i Vladi u januaru. Većina predloga se odnosi na štampane medije, skoro isključivo na grupu "medija od političkog i opšteg značaja", a predlozi se odnose kako na potrebne Vladine mere tako i na same promene u medijima.

Uočena je sličnost sa kriznom situacijom u kojoj su se našli pisani mediji u SAD, ugroženost štampanih od strane elektronskih medija kao i od strane besplatnih novina, pad tiraža, pad prihoda od oglasa, "starenje" publike koja čita novine (prosek između 50 i 60 godina zavisno od novina), pad poverenja u novinare, porast troškova štampanja i distribuiranja novina, iluzija samih izdavača da će povećanjem broja naslova povećati i broj čitalaca i prihode dok su uglavnom povećavali troškove. Sve je jača disperzija publike – sve je više zainteresovanih za informacije i sve je više informacija, ali je i sve više različitih medija. Najteža je kriza u IPG novinama (videti gore) i to pre svega u dnevnim, a nešto je manja kriza u magazinima i to u onim koji su specijalizovani za određene oblasti, veća je kriza u nacionalnim nego u regionalnim dnevnim novinama. Posebno bolna činjenica za francuski ponos jeste to što su Francuzi nisko na listi svetskih i evropskih nacija koje najviše čitaju novine. Ekološka šteta od prevelike količine neprodatih novina postaje neprihvatljiva...

S druge strane, redovni čitaoci novina su i dalje najbolje i najsveobuhvatnije informisani, a opšta ocena je da su štampani mediji jedan od najvažnijih temelja i tekovina francuske demokratije. Pored toga konstatovano je da se internet nije pokazao kao bogomdani izlaz za pisane medije (kako se ranije smatralo) jer bezmalo 80 odsto od ukupnog prihoda od oglasa na internetu prikupljaju dva najveća svetska internet pretraživača dok za "tradicionalne" informativne medije ostaju tek mrvice. Tu je i problem "ključnih reči" i njihovog broja ponavljanja u tekstovima jer svi internet pretraživači kao rezultat upita za ključnu reč u vestima na vrh liste (a na internetu se samo to pogleda) izbacuju ono što Francuzi zovu (internet) "igrači informacijama" – novonastali informativni sajtovi na internetu koji se za razliku od tradicionalnih medija ne libe da ključne reči ponavljaju u naslovu, nadnaslovu, podnaslovu i više puta u tekstu a uglavnom prenose tuđe vesti, tj. imaju minimalne troškove produkcije.

Kao ilustraciju u Zelenoj knjizi predloženih preko 90 mera za prevazilaženje krize u pisanim medijima navodimo samo najzanimljivije po radnim grupama.

U grupi "novinarska profesija": organizovanje dodatne obuke (pre svega) za mlade i novinare pripravnike uz ograničenje broja kurseva priznatih od strane novinarske profesije; povećanje broja državnih stipendija za studiranje novinarstva; institucionalizovanje saradnje izdavača sa fakultetima žurnalistike uz izradu zajedničke platforme za obuku novinara; izrada novog etičkog kodeksa i njegovo uključivanje u kolektivne ugovore; podsticanje urednika da ostvaruju lične kontakte sa čitaocima...

U grupi "industrijski proces": promena socijalnog ugovora sa štamparijama i poboljšanje obuke radnika u štamparskom zanatu; podsticanje zajedničkog štampanja regionalne i nacionalne štampe; povećanje broja prodajnih mesta za novine uz znatno olakšavanje procedure otvaranja i postavljanja kioska; dozvoliti izdavačima da u precizno definisanim slučajevima mogu da prodaju novine i mimo distributera novina; ukinuti "Odbor za organizaciju prodaje" ("Commisssion d’organization de la vente") i formirati novi odbor na nacionalnom nivou; oslobađanje od troškova PDV-a na troškove poštarine za pretplatu; razmotriti odnose izdavača sa nacionalnom poštanskom kompanijom; preusmeriti "državne" investicije u oglašavanje u pisanim medijima...

U grupi "štampa i internet": potvrditi pravo da informacije političkog i opšteg karaktera ostaju van domena ekskluzivnih komercijalnih prava; zagarantovati pluralizam obavezujući internet provajdere i internet pretraživače da ne vrše diskriminaciju izvora informacija; priznati statut internet izdavaštva koji bi se bazirao na proizvodnji i dostupnosti za javnost originalnog sadržaja kao i na zapošljavanju profesionalnih novinara u internet izdavaštvu uz prihvatanje svih izdavačkih standarda od strane ove vrste izdavača; promovisati privatno ulaganje u internet izdavaštvo preko poreskih olakšica; generalno ukidanje poreske diskriminacije "digitalnog" i "fizičkog" medijskog sveta; promovisati kod internet izdavača obavljanje zadataka u domenu javnih usluga...

U najzanimljivijoj grupi "štampa i društvo": najvažniji je set mera za promovisanje čitanja novina kod mladih i dece i to preko prilagođavanja sadržaja, uvođenja "ambasadora" mladih u redakcijama, uvođenja čitanja IPG novina ili edukativnih izdanja u obavezni školski program u prvim razredima osnovnih škola (besplatne novine za ovu namenu bi po pola finansirali izdavači i Ministarstvo obrazovanja), ovo eventualno proširiti i na srednje škole, dozvoliti deci da u školama čitaju IPG i edukativne novine, omogućiti nastavnicima pripravnicima tri besplatne tromesečne pretplate na dnevne novine (troškove plaćaju pola izdavači, pola Vlada, 30.000 nastavnika, tj. oko 2,7 miliona evra iz Fonda za modernizaciju štampe, FDM), omogućiti besplatnu pretplatu na IPG novine po izboru svakom osamnaestogodišnjaku (750.000 primeraka godišnje po posebnoj formuli, trošak države opet oko 2,7 miliona evra iz budžeta FDM-a za omladinu), uvođenje oznake "potvrđena pedagoška vrednost" za obrazovne časopise, dozvola novinskim kompanijama da kao sponzori finansiraju pretplatu na IPG i obrazovne novine kod mladih od šest do18 godina, još sijaset od države finansijski pomognutih načina da se promoviše čitanje novina u školskom uzrastu. Pored toga (istina, ne jednoglasno) predloženo je i otvaranje kiosaka za prodaju novina u srednjim školama. Drugi set mera u ovoj grupi se odnosi na podizanje poverenja u medije putem obnavljanja novinarskih propusnica (samo onima koji prođu kurs novinarske etike i zakonodavstva), javnog objavljivanja (na internetu) osnova uređivačke politike (po predlogu to bi bilo obavezno) i strukture vlasništva, podvlačenje razlike između izdavača (poslovni deo) i urednika koji prave novine, uvođenje institucije ombudsmana u redakcijama koji bi zastupao interese publike... Treći set u ovoj grupi tiče se razvoja, a predlozi se kreću uglavnom u pravcu smanjivanja stopa PDV-a za IPG novine i časopise (ovaj predlog nije dobio jednoglasnu podršku u okviru radne grupe) kao i umanjenja poreza na dobit i poreza na prihod od kapitala novoosnovanih medijskih kompanija.

Izgleda da je ovom Zelenom knjigom predsednik Sarkozi dobio mnogo više predloga nego što se nadao te je, nakon što ih je razmotrio već u februaru javno podržao nekoliko od mnoštva predloženih mera. Suma sumarum štampani mediji bi mogli iz budžeta Republike dobiti oko 200 miliona evra godišnje u naredne tri godine. Predsednik je podržao povećanje državnog oglašavanja u pisanim medijima i značajnu državnu pomoć za razvoj internet izdavaštva kroz olakšice i subvencije kao i besplatnu jednogodišnju pretplatu na dnevne IPG novine po izboru za svakog osamnaestogodišnjaka. Preuzimajući ove predloge kao svoje, Sarkozi je upozorio medije da je ovde reč samo o privremenoj pomoći pisanim medijima dok se ne snađu u novonastaloj situaciji, ali da će sami mediji morati da pronađu načine za "samoodrživ" opstanak na tržištu u budućnosti.